Šta je Atopija?

ATOPIJA je nasledna sklonost koja se manifestuje burnijim reagovanjem na uobičajene stimuluse (alergene) iz spoljašnje sredine. Manifestacije atopije mogu da budu na koži (ekcem, alergijski dermatitis), disajnim organima (astma ili alergijski rinitis), očima (alergijski konjunktivitis). U okviru ovog sajta bavićemo se atopijskim dermatitisom.

KOLIKA JE ULOGA GENETIKE?

Atopijski dermatitis jeste uglavnom nasledan. Ako jedan od roditelja ima atopijski dermatitis, verovatnoća da će se javiti i kod deteta je 30%, dok je ta verovatnoća, u slučaju da su oba roditelja atopičari, povećana i do 70%. Iako su oba roditelja atopičari postoji verovatnoća od 30% da se neće javiti atopijski dermatitis i kod deteta.
Statistika, takođe, navodi da se atopijski dermatitis javlja češće kod dečaka, kod drugog deteta, ili kod beba rođenih u zimskim i jesenjim mesecima.
Međutim, dete ipak može razviti alergijski rinitis ili bronhijalnu astmu.

Postoje dve vrste ekcema alergijski i ne alergijski.

Atopijski marš - 3 FAZE

Na osnovu poslednjih istraživanja, Prof. Biber, svetski priznati stručnjak na polju atopije, kroz 3 faze je objasnio evoluciju ovog stanja od kog svake godine oboli sve više beba i dece.

FAZA 1

Atopična koža se klinički manifestuje veoma lokalizovanim promenama na koži i crvenilom na obrazima, rukama, pregibima kolena i laktova.

FAZA 2

Zapaljenje postaje hronično i širi se na druge delove tela. Ovo pokreće imuni sistem i stvaraju se IgE antitela usmerena prema alergenima koji lakše prolaze kroz oštećenu i oslabljenu kožnu barijeru.

FAZA 3

Nekoliko godina kasnije, kod neke dece se razviju i druge forme atopije kao što su alergijski rinitis i bronhijalna astma. Ovo je poslednja faza tzv. ''atopijskog marša'': Obično je udružena sa izuzetnim svrabom, češanjem i visokim nivoom kolonizacije bakterije Staphylococcus aureus.

Šta možemo da uradimo?

Važno je na vreme pratiti decu sa rizikom za razvoj atopije, odnosno bebe čiji jedan ili oba roditelja imaju atopijsku konstituciju ili neku od atopijskih bolesti. Ranom prevencijom ne možemo u potpunosti sprečiti da se razvije atopija ili da se, ako se ona i pojavi, bude u blažem obliku. Kod dece koja su već razvila atopijske simptome, rana terapija, adekvatna nega, izbegavanje alergena i adekvatan stil života mogu smanjiti intenzitet simptoma i omogućiti kvalitetniji i lakši život sa atopijom.


ZABLUDA #1 - Atopijski dermatitis (AD) se javlja SAMO u ranom detinjstvu i kod beba.

ISTINA: Simptomi i klinički znaci atopijskog dermatitisa se mogu javiti u bilo kom periodu života, čak i u zrelom dobu. Mađutim, čak u 60% slučajeva se javi pre 1. godine života, a u 85% slučajeva pre 5. godine.


ZABLUDA #2 - Atopijski dermatitis se javlja u detinjstvu i nestaje sa godinama, u pubertetu ili trudnoći.

ISTINA: Ne uvek i ne nužno. Atopijski dermatitis se može javiti u bilo kom životnom dobu. Nekada faza mirovanja može trajati i nekoliko godina, ali to ne znači da je oboljenje u potpunosti nestalo. Ne postoje pravila. Kod nekih osoba se stanje može čak i pogoršati u svakom životnom dobu.

Različite studije su nam dale različite podatke, ali sumirano kod oko 50% dece atopijski dermatitis može da nestane do 5. godine. Ali u nekim slučajevima, bolest se nastavlja i traje do kraja života.


ZABLUDA #4 - Dete sa atopijskim dermatitisom ili nekom drugom vrstom ekcema imaće i astmu.

ISTINA: Iako astma može biti jedna u nizu atopijskih bolesti, nema svako dete sa atopijskim dermatitisom i astmu. Međutim, veliki broj dece sa ekcemom ima respiratorne simptome. Ako dete ima atopijski dermatitis u ranom životnom dobu, mnogo je veća verovatnoća u odnosu na decu bez AD da će imati i astmu.

Pratite Bioderma Stranice