Šta je Atopija?

ATOPIJA je nasledna sklonost koja se manifestuje burnijim reagovanjem na uobičajene stimuluse (alergene) iz spoljašnje sredine. Manifestacije atopije mogu da budu na koži (ekcem, alergijski dermatitis), disajnim organima (astma ili alergijski rinitis), očima (alergijski konjunktivitis). U okviru ovog sajta bavićemo se atopijskim dermatitisom.

KOLIKA JE ULOGA GENETIKE?

Atopijski dermatitis (AD) jeste uglavnom nasledan. Ako jedan od roditelja ima atopijski dermatitis, verovatnoća da će se javiti i kod deteta je 30%, dok je ta verovatnoća, u slučaju da su oba roditelja atopičari, povećana i do 70%. Iako su oba roditelja atopičari postoji verovatnoća od 30% da se neće javiti atopijski dermatitis i kod deteta.
Statistika, takođe, navodi da se atopijski dermatitis javlja češće kod dečaka, kod drugog deteta, ili kod beba rođenih u zimskim i jesenjim mesecima.
Međutim, dete ipak može razviti alergijski rinitis ili bronhijalnu astmu.

Postoje dve vrste ekcema alergijski i ne alergijski.

Atopijski marš - 3 FAZE

Na osnovu poslednjih istraživanja, Prof. Biber, svetski priznati stručnjak na polju atopije, kroz 3 faze je objasnio evoluciju ovog stanja od kog svake godine oboli sve više beba i dece.

FAZA 1

Atopična koža se klinički manifestuje veoma lokalizovanim promenama na koži i crvenilom na obrazima, rukama, pregibima kolena i laktova.

FAZA 2

Zapaljenje postaje hronično i širi se na druge delove tela. Ovo pokreće imuni sistem i stvaraju se IgE antitela usmerena prema alergenima koji lakše prolaze kroz oštećenu i oslabljenu kožnu barijeru.

FAZA 3

Nekoliko godina kasnije, kod neke dece se razviju i druge forme atopije kao što su alergijski rinitis i alergijska astma. Ovo je poslednja faza tzv. ''atopijskog marša'': Obično je udružena sa izuzetnim svrabom, češanjem i visokim nivoom kolonizacije bakterije Staphylococcus aureus.

Drugim rečima možemo objasniti alergijski (atopijski) marš

kao progresiju razvoja alergijskih bolesti u detinjstvu. Počinje sa pojavom atopijskog dermatitisa, nadovezuje se alergija na hranu, zatim alergijska astma i na kraju alergijski rinitis. Može da se javi i oralno alergijski sindrom (OAS) tj. kontaktna urtikarija (otok, crvenilo, svrab usana i nepca, golicanje i svrab jezika i ždrela, otok uvule), crvenilo, peckanje, suzenje očiju i svrab u ušima, kašljucanje nakon ingestije (uzimanja) svežeg voća ili povrća, kod osoba koje imaju alergiju na polene tj. alergijski rinitis.
Sada se zna da atopijski marš počinje in utero.

Šta možemo da uradimo?

Važno je na vreme pratiti decu sa rizikom za razvoj atopije, odnosno bebe čiji jedan ili oba roditelja imaju atopijsku konstituciju ili neku od atopijskih bolesti. Ranom prevencijom ne možemo u potpunosti sprečiti da se razvije atopija ili da se, ako se ona i pojavi, bude u blažem obliku. Kod dece koja su već razvila atopijske simptome, rana terapija, adekvatna nega, izbegavanje alergena i adekvatan stil života mogu smanjiti intenzitet simptoma i omogućiti kvalitetniji i lakši život sa atopijom.


ZABLUDA #1 - Atopija je bolest kože.

ISTINA: Atopija nije bolest kože, već urođena sklonost ka burnijem reagovanju na stimulus (alergene) iz spoljašnje sredine i povećana sklonost ka razvoju alergijskih reakcija. Ovo se takođe odnosi i na respiratorni i digestivni trakt, kao i na sluzokože očiju i nosa.


ZABLUDA #2 - Atopija je zarazna.

ISTINA: Bez obzira na to koliko koža može loše izgledati, atopija i alergije nisu zarazne! Stoga, izolacija pacijenta zbog izgleda kože nikako nije potrebna, pa ni tokom najtežih oblika faze pogoršanja kada promene na koži mogu biti izuzetno ozbiljne.


ZABLUDA #3 - Dete sa atopijskim dermatitisom ili nekom drugom vrstom ekcema imaće i astmu.

ISTINA: Iako astma može biti jedna od manifestacija atopije, nema svako dete sa atopijskim dermatitisom i astmu. Međutim, veliki broj dece sa ekcemom ima respiratorne simptome. Ako dete ima atopijski dermatitis u ranom životnom dobu, mnogo je veća verovatnoća u odnosu na decu bez AD da će imati i astmu.

Pratite Bioderma Stranice