Uzroci i Okidači

UZROCI ATOPIJSKOG DERMATITISA

Kod obolelih postoji genetska predispozicija za nastanak oboljenja, a jedna od glavnih karakteristika bolesti je izmenjen i prenaglašen imunološki odgovor. Kliničkom slikom AD dominira suva, iritirana koža, koja više nema istu moć zaštite kao zdrava koža i postaje propustljiva za mikroorganizme (uključujući Staphylococcus aureus, bakteriju koja se najčešće nalazi na koži atopičara), kao i za molekule koji uzrokuju alergijske reakcije. Trenutno je zastupljeno verovanje da disfunkcija epidermalne barijere ima značajnu ulogu u patogenezi bolesti, a narušavanje same barijerne funkcije kože za posledicu ima težu kliničku sliku oboljenja.
Uzrok ovog oboljenja je kompleksan. Poznato je da na izgled i tok bolesti utiču genetski faktori, poremećaji imuniteta, naseljavanje patogenih mikroorganizama na koži, kao i psihosomatski faktori.


Ako mislite da je kod vašeg deteta prisutna povezanost između atopijskog dermatitisa, alergije na hranu, alergijskog rinitisa i/ili astme, obratite se svom lekaru ili alergologu.

Razumevanje bolesti i povezanosti je prvi korak ka držanju bolesti i simptoma pod kontrolom. Sledeći korak je otkrivanje okidača bolesti vašeg deteta. Što više uspete da izbegnete potencijalne okidače, smanjićete intenzitet simptoma i pomoći da preporučena terapija bude uspešnija.


Poznati okidači koji igraju važnu ulogu kod većine atopičara:

  • Suva koža – ukazuje na poremećenu barijernu funkciju. Sama po sebi izaziva osećaj svraba koji je praćen češanjem i pravljenjem mikropovreda na koži. Poremećena mikroflora kod atopičara, prisustvo bakterije S. aureus koja se lako raznosi češanjem, doprinose nastanku i održavanu zapaljenja (crvenila).
  • Iritansi – deterdženti, tamne boje u tkaninama kao i konzervansi i aditivi koji se dodaju da bi te boje bile postojane doprinose razvoju zapaljenja.
  • Stres – atopičari često na stresne situacije reaguju češanjem, a na taj način pogoršavaju promene na koži.
  • Toplota i znojenje – atopičari u toploj sredini obično prvo počnu da se češu pa tek posle počinju da se znoje.
  • Infekcije – kolonizacija kože S. aureus-om očekivana je kod atopičara. Sam S. aureus pospešuje i olakšava održavanje zapaljenja (crvenila na koži) kod atopičara.
  • Alergeni – inhalatorni, nutritivni, kontaktni, svi mogu da doprinesu pogoršanju lokalnog statusa kod atopičara - a ne moraju. Uz konsultacije sa lekarom treba donositi zaključke o postojanju i značaju određenih alergija.
ZABLUDA #1 - Atopija je bolest kože.

ISTINA: Atopija nije bolest kože, nego urođena sklonost ka burnijem reagovanju na stimulus (alergene) iz spoljašnje sredine i povećana sklonost ka razvoju alergijskih reakcija. Ovo se takođe odnosi i na respiratorni i digestivni trakt, kao i na sluzokože očiju i nosa.


ZABLUDA #2 - Atopija je zarazna.

ISTINA: Bez obzira na to koliko koža može loše izgledati, atopija i alergije nisu zarazne! Stoga, izolacija pacijenta zbog izgleda kože nikako nije potrebna, pa ni tokom najtežih oblika faze pogoršanja kada promene na koži mogu biti izuzetno ozbiljne.


ZABLUDA #3 – Deca sa suvom kožom imaju atopijski dermatitis (AD).

ISTINA: Ne mora da znači. Suva koža je jedna od nekoliko karakteristika AD, ali može postojati i u nekim drugim stanjima ili oboljenjima kože. Veoma često, ona je rezultat neprilagođavanja bebine kože na okolinu koja je okružuje; koža još uvek nije naučila da se pravilno hidrira svojim prirodnim mehanizmima.


ZABLUDA #4 - Atopijski dermatitis može biti izazvan prljavštinom.

ISTINA: Netačno. Često, čak i u veoma čistoj okolini bez kontakta sa različitim alergenima i mikroorganizmima, atopijski dermatitis se ipak može pojaviti.


ZABLUDA #5 - Virusi i prehlade nemaju uticaja na atopijski dermatitis.

ISTINA: Svaka virusna infekcija možda da pogorša stanje atopijskog dermatitisa i da pojača svrab i crvenilo. Čuvajte decu od virusa u vreme gripa ili epidemija zaraznih bolesti u školi ili vrtiću.

Pratite Bioderma Stranice